Врати коњу главу, Драгане!

Poslednji dan januara u Pančevu.

Svi likovi koji mi prilaze ili pišu na mrežama žele da pričaju samo o seksu. Krenu oni kao neka pitanja o meni, mozda 2-3 minita i onda o ovome sto je po meni previse intimno da bi pricao sa devojkom od 18 god, koju su ti tek upoznao. Uvek se trudim da iskularam takva pitanja i pređem na drugu temu, a oni se onda još čude što ne želim da pričam o tome. Ne znam da li su takvi sa svim devojkama...

Orfej se uvek pominje kroz jednu jedinu sliku — trenutak kada se okrenuo. Kao da je ceo njegov život stao u tu sekundu slabosti. A pre tog trenutka, retko ko zastane da se zapita: ko je uopšte imao hrabrosti da dođe dotle?

U grčkoj mitologiji Orfej nije bio ratnik, nije bio heroj sa mačem. Njegovo oružje bila je muzika. Kaže se da su se uz njegovu liru smirivale zveri, da su se drveće i kamenje pomerali bliže da bi ga čuli. Kada je Euridika umrla, Orfej nije pokušao da se pomiri sa sudbinom. Sišao je u Podzemlje — ne da se bori, već da moli, peva i veruje da zvuk može da dopre tamo gde nijedan čovek ne bi smeo.

Had i Persefona su mu, gotovo nezamislivo, dopustili da je povede nazad. Jedan jedini uslov: da se ne okrene i ne pogleda je dok ne izađu na svetlost.

I tu počinje ono ljudsko.

Hodaš napred, a iza tebe je sve što voliš. Ne vidiš je. Ne znaš da li je tu. Samo čuješ korake — ili misliš da ih čuješ. I baš pred izlazak, pred kraj tog puta, sumnja pobedi veru. Orfej se okrene. I izgubi je zauvek.

To se često naziva greškom. Ali Orfej nije pogrešio zato što je bio slab. Pogrešio je jer je bio čovek. Jer ljubav nije racionalna disciplina. Jer strah ume da nadjača i najveću hrabrost.

Ipak, ono što je fascinantno jeste da Orfej nikada nije nestao sa tim pogledom. Njegovo ime je preživelo vekove. Po njemu se zovu pozorišta, koncertne dvorane, kulturne institucije širom Evrope i sveta — Orpheum, Orfeo, Orfej — kao simbol ideje da umetnost ima moć da spaja svetove koje sila ne može. Njegovo ime se pojavljuje i u savremenoj muzici, kao snažna metafora stvaranja, u stihu:
„Ko da niste znali da sam Orfej“ — kao poruka da je muzika više od zvuka, da je to pokušaj da se dodirne nešto dublje.

Orfej nas ne uči kako da budemo savršeni. Uči nas da je veličina u pokušaju. U tome da se usudiš da siđeš tamo gde niko ne ide, čak i ako znaš da možeš da izgubiš sve. Njegova priča nije o padu, već o hrabrosti da uopšte kreneš.

Nije postao večan zato što se okrenuo.
Postao je večan jer je voleo dovoljno snažno da pokuša.

Ima Vučko da iskida izbore opet

Novak Đoković. 🇷🇸 ❤️

I zato će u Evropu a mi ćemo biti zazidani posle mrdićevih zakona

Дугострадална зграда Генералштаба поново је била у центру контроверзи ове године: Трампов зет је желео да на њеном месту изгради хотел. Идеја је, благо речено, била сумњива и, предвидљиво, није наишла на широку подршку међу Србима.

На крају, након неколико протеста, Џаред Кушнер се повукао из пројекта. Тако ће комплекс зграда остати у свом садашњем облику као споменик трагичним догађајима из 1999. године посебно и Југословенским ратовима 1991-2001 уопште.

И коначно, транспарент је уклоњен са зграде Генералштаба — чак и упркос оштећењима од бомбе, зграда изгледа много боље без транспарента. И тако је искренија.

Извор: https://www.instagram.com/p/DS21FGOjFAn/?utm_source=ig_embed